"RUSIJA SE NE MOŽE POBEDITI VOJNO" Milivojević i Petrović za Kurir televiziju upozoravaju: "Direktan sukob bi mogao da znači katastrofu za sve nas"
Dodajte Kurir u vaš Google izborU Evropi se sve glasnije govori o jačanju vojnih kapaciteta i pregrupisavanju snaga na istočnom krilu NATO, dok istovremeno stižu upozorenja o mogućem novom talasu ruskog regrutovanja. Iako Kremlj zvanično odbacuje tvrdnje o neposrednoj velikoj mobilizaciji, pitanje je koliko je sukob između Rusije i Zapada blizu nove, opasnije faze i kakve bi posledice eventualna eskalacija mogla da ima po Srbiju.
Upravo zato ponovo se podseća na istorijsku lekciju koja se pripisuje Otu fon Bizmarku - "Nikada ne kreći na Moskvu" - kao upozorenje koliko bi eventualni direktan sukob sa Rusijom mogao da bude rizičan.
Da li će Rusija ući u ozbiljan konflikt sa Britanijom, za emisiju "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji analizirali su Zoran Milivojević, karijerni diplomata i prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik.
- U svakom sukobu ključno je pitanje za koga radi vreme, a po mnogim parametrima ono trenutno ide u korist Rusije. Međutim, postoji jedan važan faktor koji bi mogao da promeni odnos snaga. Ukrajina je, verovatno uz podršku i savete Velike Britanije i drugih zapadnih saveznika, pojačala udare dronovima duboko na teritoriji Rusije. Nijedan protivvazdušni sistem ne može da zaustavi sve napade, pa određeni broj dronova uspeva da pogodi ciljeve poput rafinerija, energetskih postrojenja i druge infrastrukture, što izaziva značajnu štetu. Pored toga, prisutne su i sabotaže, kao i pojedinačni napadi unutar Rusije - rekao je Petrović.
Direktan sukob nije realan scenario
Smatra da će se sukob i dalje odvijati kroz indirektne pritiske i međusobne udare, ali da je scenario direktnog sukoba Rusije i država Evropske unije malo verovatan.
- Potpuno isključujem kao realnu mogućnost bilo kakav direktan rat Rusije sa nekom zemljom Evropske unije. To bi predstavljalo opasnost od mnogo šireg sukoba sa nesagledivim posledicama. Verujem da će ostati na sadašnjem nivou nadmetanja i da smo daleko od bilo kakvog velikog rata - kaže on.
Milivojević smatra da pokušaji vojnog suprotstavljanja Rusiji nose ozbiljan rizik, posebno zbog mogućnosti dalje eskalacije sukoba.
-Rusija se ne može pobediti vojno. Mislim da je ključni problem u Evropi to što nemamo dovoljno ozbiljne elite na vlasti i što pojedini političari svoju političku sudbinu, nažalost, vezuju za ratnu opciju. Zbog toga ta opcija još uvek dominira. Govorim o Evropi, ne o Ukrajini. Pokušaji da se dođe do neke pobede predstavljaju rizik za sve nas. Mislim da ipak postoji dovoljno razuma i svesti među ozbiljnim ljudima da se ne provocira Rusija i ne ulazi u direktan sukob, jer bi to za sve nas moglo da znači katastrofu. Međutim, zbog političkih elita i odsustva svesti o tome kakve bi posledice dalja eskalacija mogla da proizvede, taj rizik još uvek postoji - naveo je Milivojević.
- Drugo, kada već pominjemo Britaniju, treba podsetiti da britanska politika prema Rusiji ima dugu istoriju. Od Krimskog rata, odnosno od vremena istočnog pitanja, prisutan je izrazito antiruski pristup. I danas je to jedna od ključnih odrednica britanske politike - pokušaj slabljenja Rusije i svojevrsni revanšizam. To, nažalost, u određenoj meri važi i za pojedine evropske elite, uključujući i Nemačku. Zašto danas uopšte govorimo o rizicima? Zato što taj stepen revanšizma i dalje postoji. Istorijsko iskustvo bi moralo da bude upozorenje. Napoleon i Hitler su pokušali da osvoje ruski prostor i doživeli poraz. To bi moralo da bude svojevrsni aksiom u teoriji i praksi međunarodnih odnosa - da se takva istorijska iskustva imaju u vidu i da se ne ulazi u unapred rizične projekte - za Kurir televiziju, zaključio je Milivojević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs